Tek nas čekaju slični slučajevi

Izvor: Danas

Danas -  Gotovo deset meseci po donošenju odluke Komiteta UN za ljudska prava u korist novinara Željka Bodrožića, nijedna obaveza države prema njemu nije ispunjena

ŠABIĆ: Tek nas čekaju slični slučajevi

Bojan Tončić

Beograd, Kikinda - Slučaj Željka Bodrožića, urednika i osnivača Kikindskih novina, ukazuje na to da je u slučajevima osude za verbalni delikt pravda teško dostižna. I kada presuda koja ima karakter odmazde dospe do međunarodnih institucija - nema garancije da će biti izvršena. Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava zaključio je u predmetu Šegrt protiv Bodrožića, u kojem je povod za spor bila pravnosnažna odluka drugostepenog suda (zrenjaninski Okružni) prema kojoj je novinar kriv zbog teksta Rođeni za reforme, da je "u konkretnom slučaju došlo do povrede člana 19. stav 2 Pakta o građanskim i političkim pravima u odnosu na podnosioca predstavke Željka Bodrožića".   "Stoga je državnoj zajednici Srbija i Crna Gora naloženo da, u skladu sa članom 2 stav 3(a) Pakta, pruži podnosiocu predstavke efikasni pravni lek, uključujući ukidanje presude, nadoknadu novčane kazne koja mu je izrečena i koju je on platio, kao i nadoknadu plaćenih sudskih troškova i kompenazaciju za kršenje prava iz Pakta", kaže se u aktu Komiteta UN.

Sporni tekst objavljen u Kikindskim je analiza političke karijere Dmitra Šegrta, jednog od najviđenijih socijalista koga je Slobodan Milošević titulisao s "moj drug Dmitar", potom, posle 5. oktobra, člana Demokratskog centra, a nedavno smenjenog i otpuštenog direktora IGM Toza Marković u Kikindi.

Gotovo deset meseci po donošenju odluke Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u korist Bodrožića, nijedna obaveza države prema njemu nije ispunjena, iako je rok bio tri meseca. Ministarstvo pravde je, u aktu koji potpisuje ministar Zoran Stojković, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Bodrožiću saopštilo da je Bodrožiću nuđeno "da mu se ex gratie isplati kompenzacija za kršenje njegovih prava utvrđenih Stanovištem Komiteta". Predlog Bodrožića i Komiteta pravnika za ljudska prava iz februara ove godine da se u Ministarstvu održi sastanak na kojem bi se utvrdio način "isplate kompenzacije" Ministarstvo nije prihvatilo, kako kaže ministar Stojković, iz formalnih razloga.

"Ovaj predlog nismo prihvatili zbog toga što uz njega nije bilo priloženo punomoćje za zastupanje Bodrožića, a samim tim i za preduzimanje bilo kakvih radnji u ime i za račun Bodrožića, pa i zakazivanje sastanka. Uvidom u spise Komiteta pravnika za ljudska prava utvrdili smo da je Bodrožića u ovom postupku, po specijalnom punomoćju koje je ograničeno za postupanje samo pred Komitetom, zastupala Biljana Kovačević Vučo u svojstvu advokata, a ne kao predstavnik JUKOM", piše ministar Stojković.

"Da bi se gledišta ugovornih tela UN mogla sprovesti u celosti bilo bi korisno na nacionalnom planu pojačati saradnju između relevantnih državnih organa i obezbediti timski rad, upoznati odgovarajuće službe s postojećim standardima shodno kojima se odgovara na pojedinačne predstavke, povećati ažurnost u odgovaranju na pojedinačne predstavke i u sprovođenju predloženih mera. Stav Službe je da odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka pred domaćim sudom - ako je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Republike Srbije - treba analogno primenjivati i u slučaju primene gledišta relevantnih ugovornih tela UN. - rečeno je Danasu u Službi za ljudska i manjinska prava.

Evidentno je da naša država nije izvršila nijednu od više obaveza koje tim povodom ima - konstatuje u odgovoru Danasu poverenik Republike Srbije za slobodni pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić.

- Odluka Komiteta UN je za nas prva ovakve vrste, ali treba se odgovorno pripremiti za više takvih odluka, one će biti sve češće, posebno iz Evropskog suda za ljudska prava. Mislim da je Republičko tužilaštvo, na kraju, izabralo dobro, odnosno možda jedino, palijativno rešenje, podižući zahtev za zaštitu zakonitosti (pred Vrhovnim sudom Srbije, prim. red.) protiv Bodrožićeve presude, ali potrebno je stvar urediti sistematski, normativno, na način koji isključuje bilo kakve dileme - ističe naš sagovornik.

Neslavno veliki broj tužbi