Uskraćeni za informacije
Zastarelo
Politika - U provinciji novinari sve teže dolaze do informacija, jer ovlašćena lica nalaze
u „centrali"
KRALjEVO - „Ja vas razumem, ali mi nemamo ovlašćenje da o tome za medije
govorimo. Naš pisar je u Beogradu, mogu vam dati broj telefona..." To je
najčešći odgovor rukovodilaca javnih preduzeća, ustanova, institucija, državnih
agencija... u unutrašnjosti Srbije. Ta, sve učestalija pojava ili pomodarstvo
da svaka, navodno, ozbiljnija firma ima ovlašćenog predstavnika za odnose sa
javnošću, pojedinim rukovodiocima u unutrašnjosti i te kako služi kao dobar
izgovor da izbegnu razgovor s novinarima. Pojava posebno ovlašćenih lica za
odnose s javnošću, koja se nalaze uglavnom „gore u centralama" sve je
prisutnija kad je reč o centralizaciji izvora informacija za medije. U
Kraljevu, bez obzira na to što je reč o centru okruga, niz je takvih primera.
Čak i kad je reč o događaju koji su mnogi videli ili „svi u gradu o tome već
doznali", predstavnici ovdašnjeg SUP-a, uprkos najčešće dobroj volji, bez
odobrenja iz Beograda ne mogu novinarima o tome dati ni najosnovnije podatke.
Stoga ovde novinarima saopštenje, pa bilo i o saobraćajnom udesu, krađi,
tuči... stiže s dva, tri dana zakašnjenja, a da ne govorimo o nekom krupnijem
krivičnom delu. Razgovor lokalnog dopisnika s, recimo, rukovodiocem ovdašnje
kancelarije Agencije za privatizaciju, takoreći, uvek se svodi na preporuku da
pitamo ovlašćeno lice, gore, u Beogradu. Kad novinar i na to pristane i
telefonom pozove tamošnjeg piara i postavi pitanje o, recimo, ishodu žalbe
malih akcionara na način privatizacije nekog kraljevačkog preduzeća, najpre će
dobiti odgovor da najmanje pola časa sačeka, dabome, dok se pisar o tome kod
tamo nadležnih raspita. Kad „koleginica" pozove, ako postavite potpitanje,
rizikujete da opet čekate... Prema istim pravilima, novinar ne može dobiti
informacije u, recimo, Poreskoj upravi, Odeljenju finansijske policije, Carini,
„Telekomu"... i drugim „ispostavama" republičkih organa, ustanova i preduzeća.
Znaju, naravno, novinari za Zakon o pristupu javnim informacijama, ali kako ga
iskoristiti ako je reč o dnevnom ili „sitnijem" događaju, pojavi, slučaju...
Tako se transparentnost seli u Beograd, ali se i dalje ističe da ništa nije
tajno samo se moraju poštovati i pravila...
