Niske kazne nema ko da naplati
Zastarelo
Transparentnost Srbija
Pregled - NISKE KAZNE NEMA KO DA NAPLATI
Zakon o slobodnom pristupu informacijama počeo je da se primenjuje, uz otpor
pojedinih organa
Građane najviše zanimaju informacije u vezi sa raspolaganjem budžetskim
sredstvima, donacijama, platama funkcionera, broju zaposlenih u državnim
organima, javnim nabavkama i raznim dozvolama koje izdaju lokalne vlasti
Beograd
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se primenjuje i
zahvaljujući tome je postalo jasno da ga je neophodno menjati. Da građani nisu
tražili informacije i žalili se povereniku, analiza njegove primene ne bi ni
došla do zaključka da su neophodne izmene.
Za 18 meseci primene postalo je, naime, jasno da su kazne za prekršioce niske
ali da nema ko da ih naplati, jer Ministarstvo kulture i medija nema kadrove ni
kapacitet za praćenje sprovođenja zakona. Posle intenzivne kampanje poverenika
Rodoljuba Šabića, sve je više državnih organa koji objavljuju i ažuriraju
informatore o radu, novinara i građana koji traže i dobijaju informacije i sve
je više ljudi koji znaju svoja prava.
Istovremeno, pojedini državni organi ignorišu zakon i čak omalovažavaju one
koji traže informacije, podaci dobijeni po zakonu vise na banderama među
umrlicama, a novinari i političari se svađaju oko toga šta je javna informacija
a šta zalaženje u privatnost. Konačno, analiza primene zakona pokazuje da je
neophodno obezbediti kontrolu, uključujući i mehanizme prekršajne odgovornosti
i utvrđivanje kataloga svih subjekata na koje se zakon odnosi.
Nadležno Ministarstvo kulture ne može da uradi taj posao i zbog toga je
pokrenuta inicijativa za izmenu zakona, kako bi kontrolu primene zakona
sprovodilo Ministarstvo za državu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, zakonom
su predviđene veoma niske kazne (od 5.000 do 50.000 dinara) za odgovorno lice u
državnom organu koji ne izradi informator sa propisanim podacima o svom radu,
ili ne podnese izveštaj povereniku za informacije od javnog značaja o primeni
zakona. Zbog „ćutanja“, odnosno zbog nedavanja informacije od javnog značaja od
usvajanja zakona (novembar 2004) Ministarstvo kulture nije pokrenulo nijedan
prekršajni postupak.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je
nepokretanje prekršajnih postupaka u stvari poziv za kršenje zakona i da se u
praksi to i dešava. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
je veoma važan antikorupcijski propis, koji daje pravo građanima da saznaju sve
o radu državnih organa na svim nivoima vlasti tako što će sami tražiti
informaciju.
Poznavaoci materije se slažu da najveće zasluge za sprovođenje zakona ima
poverenik Rodoljub Šabić koji redovno obaveštava i građane i nadležne državne
organe o pravima i obavezama koje imaju, ističući pritom da je javnost rada
jedan od najmoćnijih mehanizama za suprotstavljanje korupciji. U prva dva
meseca ove godine primetan je rast traženja informacija od javnog značaja.
Građane najviše zanimaju informacije u vezi sa raspolaganjem budžetskim
sredstvima, donacijama, platama funkcionera, broju zaposlenih u državnim
organima, javnim nabavkama i raznim dozvolama koje izdaju lokalne vlasti, na
primer, za gradnju. U izveštaju od radu Službe poverenika za informacije od
javnog značaja zaključeno je da još ne postoji zadovoljavajuća spremnost
državnih organa da omoguće pristup informacijama o svom radu koje moraju da
budu dostupne javnosti.
Krajem januara istekao je rok do kada su svi državni organi bili obavezni da
objave informatore o svom radu i podnesu izveštaje o primeni zakona, ali
građani Srbije još ne mogu putem Interneta da se obaveste o načinu njihovog
rada i organizovanja. Šabić ističe da nikada ne treba tolerisati neizvršavanje
zakonskih obaveza i da većina javnih preduzeća uz javna ovlašćenja raspolaže i
velikom državnom imovinom, zbog čega pristup javnosti informacijama o njihovom
radu ima višestruki značaj. On je više puta naveo da poverenik može, ukoliko
opomenuta preduzeća ne izvrše obaveze, i formalno to da naredi, a da je u
krajnoj instanci izvršenje tih rešenja dužnost Vlade Srbije. Kao osnovni
problem poverenik navodi nedovoljno znanje nadležnih u organima vlasti o
zakonu. Država bi, smatra poverenik, trebalo da učini sve da se pripremi
kampanja edukacije na svim nivoima, uz učešće medija i nevladinih organizacija.
Kao pozitivan primer državnog organa, Šabić izdvaja Skupštinu Srbije koja je
među prvima objavila informator sa svim podacima o radu Skupštine. Tako građani
Srbije putem Interneta (www.parlament.sr.gov.yu) mogu sami da izračunaju plate
poslanika i drugih zaposlenih, koliko je novca i za šta potrošeno, šta je i
kako Skupština nabavljala, koliko na kojim radnim mestima ima zaposlenih...
Taj informator se redovno ažurira i zaista je pravi primer ostalim državnim
organima, jer navodi šta se tokom 2005. godine u Skupštini Srbije trošilo, u
kojim su garažama parkirali poslanici, u kojim hotelima noćili. Nadležni u
parlamentu navode da su se pri izradi informatora rukovodili pitanjima koja
građani najčešće postavljaju, odnosno traže na uvid, a najveći broj se odnosi
upravo na poslanička primanja. Beta
