Izvor: Blic
Gost komentator
Rodoljub Šabić, Poverenik
Nekoliko dana pred Novu godinu doktor N. N. poslao mi je e-mail poruku, u kojoj pored ostalog stoji: „Slučajno sam saznao da neki protokoli Službe hitne medicinske pomoći u... nedostaju. Rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odneseni u MUP... radi neke istrage. Svaki od tih protokola sadrži hiljade naših pacijenata, s kompletnim podacima - od imena i adresa, preko JMBG do kompletnih medicinskih podataka, dijagnoze i terapije.
Koliko sam informisan, zakon nalaže čuvanje ovih podataka kao službene tajne, propisujući proceduru u određenim slučajevima kada je to potrebno, da se može izdati samo uz pismeni nalog suda. Obavešten sam da naloga suda nije bilo, već su inspektori MUP-a i njihova pravnica zahtevali da im se ti protokoli izdaju. Smatram da čak i uz nalog suda nije moglo da se desi da se medicinski podaci nekoliko hiljada građana, od kojih verovatno 99 odsto nema nikakve veze s pretpostavljenom istragom, nađu u MUP-u. Ovaj i slični slučajevi koji se verovatno masovno u našoj zemlji dešavaju, stvara osećaj potpune nezaštićenosti građana, svemoći i bahatosti policije, kao i povratak ovog društva u vremena koja bi trebalo davno ostaviti za sobom. Molim vas da ovaj slučaj istražite kako bi se barem pokušalo sprečavanje sličnih povreda privatnosti građana."
Situacija o kojoj piše doktor N. N., sasvim izvesno, samo je jedan od brojnih primera povrede privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti kojih najčešće nismo ni svesni. Zato je dobro podsetiti se da je od prvog dana nove godine u primeni naš novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Većina građana ovaj zakon prepoznaje kao uslov za naše približavanje EU i za plasman na famoznu belu šengensku listu. Ali, ima nešto još bitnije. Ovaj zakon, uz uslov da budu obezbeđene nužne pretpostavke za njegovu primenu, s čim se, nažalost, kao po običaju kasni, mogao bi efikasno da posluži za to da stvari kao što su nezaštićenost, svemoć i bahatost, već jednom ostavimo iza sebe.
