Izvor: "Blic"
U poslednje vreme bili smo svedoci više akcija naših bezbednosnih struktura u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. MUP, BIA, VBA i tužilaštva, organizovali su i sproveli i neke akcije koje, s obzirom na broj potencijalnih izvršioca krivičnih dela i verovatno štetu koju su oni naneli državi i društvu, opravdavaju epitet spektakularnih. Ogromna većina građana, logično, jer je sudbinski zainteresovana za svaki ozbiljan rezultat u ovoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pozdravlja ove aktivnosti. I zato je i logično i dobro što su pomenute akcije i medijski snažno propraćene.Ipak, nešto s tim u vezi mora da se preispita. To je način na koji se javnosti neretko prenose ovakve informacije. Nije sporno, da podaci o obimu akcija, podaci o obimu kriminalnih aktivnosti, o broju lišenih slobode i sl. treba da budu dostupni javnosti, jer to afirmiše antikorupcijske napore i može doprineti porastu poljuljanog poverenja građana u institucije. Ali za to, bar u većini slučajeva, nije neophodno pa čak ni potrebno da se u medijima objavljuje masa ličnih podataka ljudi lišenih slobode ili osumnjičenih. Objavljuju se fotografije, imena i prezimena, profesije, radna mesta, pa i adrese. Pri tome se zaboravlja da zbog toga ljudi koji su eventualno greškom bili predmet akcije ili za koje se naknadno utvrdi da postojeća sumnja ipak nije bila osnovana, mogu da snose teške, trajne i praktično neotklonjive posledice. I oni i njihove porodice.
Mi smo zemlja koja ima za cilj da izgradi demokratski sistem, da bude pravna država. Imamo Krivični zakon koji kaže da je svako nevin dok se pravosnažnom odlukom ne utvrdi da je kriv. Imamo i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti po kome je javno objavljivanje podataka nekog lica u načelu dopušteno samo kad je to predviđeno zakonom, samo u svrhu predviđenu zakonom i samo u meri koja je neophodna da bi se ta svrha ostvarila. Za ostvarenje navedenog cilja nije dovoljno samo imati zakone, neophodno je poštovati ih.
