Izvor: "Politika"
Da se oči ne zatvaraju ni pred greškama rukovodilaca primer je direktor javnog preduzeća u unutrašnjosti Srbije koji će platiti kaznu od 10.000 dinara, zato što jednom građaninu nije dostavio zatražene informacije u zakonskom roku od 15 dana. Direktor je mogao da se spase kazne da je izdato rešenje o odbijanju zahteva građanina, s validnim razlozima. Direktor je prekršajno kažnjen na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a prilikom odmeravanja kazne ocenjivana je priroda i težina učinjenog prekršaja, stepen odgovornosti, proteklo vreme i činjenica da su informacije dostavljene naknadno po rešenju poverenika za informacije od javnog značaja. Činjenica da direktor poslednje dve godine nije kažnjavan i uvid u njegovo imovinsko stanje presudili su da kazna, koja se može izreći u visini od 5.000 do 50.000 dinara, bude 10.000 dinara, sa obrazloženjem da će se na taj način postići svrha kažnjavanja.Za četiri godine sprovođenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Ministarstvo kulture je do danas podnelo 238 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv organa javne vlasti, zbog nepostupanja po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Organi za prekršaje su u 124 slučaja rešili da kazne prekršioce i to u rasponu od tri do 25.000 dinara. Maksimalna novčana kazna od 50.000 dinara nije izrečena.
"Problem u sprovođenju Zakona je nedovoljan broj činovnika koji obavljaju nadzor nad sprovođenjem Zakona i nedostatak inspekcijske službe za rad na terenu. Inspekcijska služba nije u okviru Ministarstva za kulturu već Ministarstva za državnu upravu, pa bi ovo trebalo da pređe u njihovu nadležnost", kaže Dejan Stojanović, savetnik u Ministarstvu kulture. On objašnjava da sva rešenja možda nisu pravosnažna i da odgovorna lica mogu i da se žale. "Kazna je individualna, i u državnim institucijama firma ne može da je plati, dok je kod privatnika to možda moguće." Predložene su i izmene Zakona kako ne bi bili kažnjavani samo činovnici i obični radnici, jer je jasno da direktori mogu brže doći do informacija. Poverenik za informacije je predložio i da se menja Zakon o prekršajima u delu u kome se traže sve generalije o licu koje se prekršajno goni, jer je bez izlaska na teren, što je sada retko moguće zbog nedostatka inspektora, često nemoguće pribaviti sve podatke.
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da je više puta javno upozoravao da ovakvo, praktično samo simbolično, funkcionisanje mehanizma odgovornosti, uz činjenicu da ne funkcioniše ni drugi za primenu Zakona izuzetno bitan mehanizam, koji je takođe u rukama vlade - prinudno obezbeđenje izvršenja odluka poverenika, predstavlja (in)direktno pozivanje na kršenje zakona. "Krajnje je vreme da se to promeni", kaže poverenik.
Šabić podseća na upravo objavljen antikorupcijski Indeks Global integriti na kome smo dobili zabrinjavajuće lošu ocenu i svrstani smo u kategoriju zemalja u kojima postoji rizik ogromnih pronevera resursa. "Problem je što je naša ocena gora od prošlogodišnje. Taj zastoj je zabrinjavajući fenomen na koji je samo pre nekoliko meseci ukazao i Globalni Indeks percepcije korupcije Transparensi Internešenel, na kome smo takođe, posle nekoliko godina skromnog ali kakvog-takvog progresa, prvi put zabeležili zastoj. Taj trend se mora promeniti. Treba preduzeti sve da se te ocene poprave. Jedan od najbržih, najjeftinijih i najefikasnijih načina je unapređenje javnosti rada i preglednosti poslovanja javnim novcem i resursima, širenjem prostora za slobodan pristup informacijama. To podrazumeva i zaoštravanje odgovornosti za neizvršavanje obaveza prema javnosti i to ne samo prekršajne nego i radnopravne i političke."
Šabić kaže da je zbog svega ovoga pozdravio najavu Ministarstva kulture da će pokrenuti prekršajne postupke protiv odgovornih lica u svim organima vlasti koji povereniku nisu dostavili godišnji izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama. "Pozdravio sam to kao gest lepe želje, ali sam istovremeno izrazio sumnju da će to u praksi biti moguće realizovati. Već godinama upozoravam da se izvršna vlast neodgovorno odnosi prema funkciji nadzora nad primenom Zakona i predlažem njegove promene. Za nešto što podrazumeva nadzor nad oko 11.000 subjekata koji vrše vlast ili troše javni novac, Ministarstvo za kulturu ima na raspolaganju jednog jedinog činovnika. Obavezu podnošenja godišnjeg izveštaja povereniku nemaju svi oni, ali ih ima više od 3.000 a izveštaj je podnelo oko 600. Ko ima predstavu o tome kakav je posao prikupiti podatke za prekršajnu prijavu protiv više od 2.500 subjekata, zna da su šanse da to Ministarstvo uradi, samo teorijske."
