Izvor: Blic
Nedavno objavljene ocene SE o napretku Srbije u procesu demokratizacije podsetile su me na godišnji Izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji sam nedavno podneo Skupštini Srbije. Narodni poslanici ga imaju, a drugi koje zanima mogu ga pronaći na veb sajtu www.poverenik.org.rs u rubrici „Dokumenti". On je kritički, u skladu sa situacijom. Ima i stvari koje govore o napretku, sva statistika u vezi sa izvršavanjem obaveza, nešto je bolja od prošlogodišnje. Ali ne mislim da je to razlog za posebno zadovoljstvo. Relativan progres je nešto normalno, očekivano, a razloga za brigu više je od onih koji govore o progresu.
U kontekstu napretka, najviše pažnje medija privukla je ocena o odnosu BIA-e prema zakonskim obavezama. BIA je dugo imala ignorantski odnos prema zakonu, pravima građana i svojim obavezama. U prošlogodišnjem Izveštaju upozorio sam da je to krajnje zabrinjavajuće, da je nedopustivo da bilo ko sam sebe stavlja iznad zakona. I u kontaktima sa novim rukovodstvom BIA-e insistirao sam na tome. BIA je u 2008. bitno popravila odnos prema postupanju po zahtevima, poštovanju zakonske procedure, izvršavanju obaveza itd. Napredak treba konstatovati. BIA jeste samo jedan državni organ, ali nije bilo koji. Promena u njenom ponašanju ima značaj veći od pojedinačnog i zaslužuje pažnju medija.
Ali, jedan drugi fenomen nezasluženo je promakao toj pažnji. Ni jedan medij se nije osvrnuo na to da se iz oko 650 godišnjih izveštaja organa vlasti dostavljenih Povereniku vidi da je u 2008. raznim organima vlasti podneto oko 56.000 zahteva za pristup informacijama. Preko 6 puta više nego u 2007. i skoro 10 puta više nego u 2006. Podaci, naravno, nisu apsolutno tačni (veliki broj organa nije ni dostavio izveštaje), ali su uporedljivi sa prethodnim. I govore o rastu svesti građana o pravu na slobodan pristup informacijama i sve većoj spremnosti da se pravom koriste i samim tim daju doprinos demokratizaciji društva. A to je, u kontekstu napretka, najvrednija informacija.
