Izvor: "Blic"
Čestiti ljudi koji zbog spremnosti da ustanu u zaštitu javnog interesa, da se suprotstave zloupotrebama i korupciji, dođu u sukob sa formalnim ili neformalnim „pravilima" o čuvanju raznoraznih tajni kod nas, nedopustivo često doživljavaju vrlo ružne stvari. „Snose odgovornost", ostaju bez posla.
To je bio razlog što smo u predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je u decembru 2007. sa preko 70.000 potpisa podrške podnet Narodnoj skupštini na usvajanje, mi iz ekspertske grupe koja je pisala predlog uneli rešenje o zaštiti insajdera. Taj predlog imao je „interesantnu" sudbinu. Nestao je u nekakvoj birokratskoj crnoj rupi, da bi se, nakon naloga poverenika za informacije i intervencije ombudsmana ipak pojavio. Na kraju se ispostavilo da ta „gužva" i nije tako loša stvar jer je izvesno doprinela tome da i Vlada Srbije podnese svoj predlog zakona.Dobro je što i vladin predlog ide za tim da se otklone neke nedoslednosti. To je i logično - većina rešenja je preuzeta iz predloga koji je podnet kao građanska inicijativa. Ipak, neka su izostavljena. Ne mnogo, samo nekoliko, ali takvih da izostavljanje svakog pojedinačno izaziva dileme. Posebno je neshvatljivo, zbog bar dva jaka razloga, izostavljanje odredaba o zaštiti insajdera. Prvo, mnoštvo slučajeva iz naše, nažalost bogate prakse, zahtevalo je da Vlada u predlog zakona unese garancije zaštite insajdera. Drugo, ako već prvo nije dovoljno, Vlada je morala da vodi računa o tome da je Srbija ratifikovanjem Konvencije UN protiv korupcije i Građansko-pravne konvencije protiv korupcije preuzela i formalne obaveze da obezbedi zaštitu insajdera. Hoće li poslanici u Narodnoj skupštini o tome voditi računa?
