Izvor: "Blic"
Direktora velikog preduzeća novinar P.Lj. je javno optužio da je upropastio preduzeće, da ono ima ogromne neizvršene obaveze, uključujući i one prema državi i tako postao „predmet" tri krivična postupka zbog "klevete i uvrede". Da bi se branio zatražio je od Poreske uprave informacije o tom dugu. Odbijen je, i tek po rešenju Poverenika za informacije je dobio informacije koje potvrđuju dug od preko 600 miliona dinara. Izvršavajući nalog Poverenika, Uprava se ipak osetila pozvanom da mu i „ukaže na neke stvari", da ga upozori (valjda u uverenju da Poverenik to ne zna), da su po Zakonu o poreskom postupku podaci iz poreskog postupka službena tajna, te da zbog neovlašćenog odavanja službene tajne, poreski obveznik čija su prava povređena stiče pravo da pred nadležnim sudom traži naknadu štete...Inače, u celom svetu komentari prvostepenog organa upućeni, van postupka, drugostepenom, smatraju se neumesnim, pogotovo ako su još i neosnovani. Zar stvarno neko misli da postupanje po zakonu ili po nalogu iz konačnog i izvršnog akta nadležnog organa ima veze sa neovlašćenim odavanjem službene tajne, i nekakvom štetom po tom osnovu? Zakon o slobodnom pristupu informacijama, koji je lex specialis izričito kaže da formalni status „tajna", nije dovoljan za uskraćivanje informacija, već da u svakom konkretnom slučaju treba ceniti da li je interes koji se tajnom štiti pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna.
Najinteresantniji, u celoj priči, je način na koji se na štetu gleda. Vrlo je vidljiva "briga" za hipotetičku „štetu" a i ne razmišlja se o realnoj, izvesnoj šteti za tražioca informacija i za celu javnost zbog uskraćivanja istih. A moralo bi se razmišljati. I o šteti koja je pretila P.Lj. o kojoj je suvišno i govoriti, jer je sasvim očita, a i o jedva malo manje očitoj šteti koju zbog „prikrivanja" i tolerisanja neizvršavanja obaveza velikih poreskih obveznika snose i zaposleni u tim preduzećima zbog neuplaćivanja doprinosa za njihovo osiguranje, i svi ostali građani čiji je interes da se redovnim državnim prihodima obezbedi normalno funkcionisanje države?
