Izvor: "Blic"
Zakonsko rešenje o tajnama loše
Ako bude usvojen ovaj zakon, Poverenik i Ombudsman neće imati slobodan pristup
nijednoj informaciji koja je označena kao poverljiva
M. Maleš
U Srbiji će sve biti tajna ako se usvoji Predlog zakona o tajnosti podataka koji predlaže Vlada. Umesto da se napravi red i najzad zna šta će biti tajna, vlast je odlučila da predloži zakonska rešenja koja još više onemogućavaju rad Poverenika za informacije od javnog značaja i ombudsmana. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić smatra da je ceo predlog zakona u suprotnostima sa standardima EU.
- Ovo je još jedan od zakona koji proklamuju da nas „približavaju EU" i „uvode red", a sadrže rešenja koja su u suprotnosti sa standardima EU i, umesto stvarnog uvođenja reda, nude samo privid. Nama je veoma potreban dobar i jasno definisan balans između slobode pristupa informacijama i zaštite određenih informacija, ali ovakav zakon to ne može da obezbedi. Ne može rešiti postojeće probleme, može samo privremeno stvoriti iluziju da ih je rešio - kaže Šabić.
S obzirom na to da je ovo prvi zakon koji reguliše ovu oblast, koje su najveće zamerke?
- Navešću samo nekoliko od mnoštva zamerki, a glavna je to što Predlog umesto efikasnog mehanizma za obezbeđenje primene demokratskih standarda u ovoj oblasti nudi samo privid. Uz to, predviđena su ograničenja ovlašćenja Zaštitnika građana i poverenika kakva ne postoje nigde. Ovi organi po zakonu imaju pravo uvida u sve informacije koje su im potrebne za vršenje funkcije. Imaju ga na osnovu zakona, to pravo ne podleže ničijem odobrenju ni saglasnosti. Ako bude usvojen Predlog zakona o tajnama, ova dva organa ubuduće neće imati slobodan pristup nijednoj informaciji koja je označena kao poverljiva. Zaista je neverovatno da ima „stručnjaka" koji misle da ovi organi čak i za pristup dokumentu koji je npr. direktor veterinarske stanice označio „interno" moraju imati odobrenje. Čak i za pristup informacijama najnižeg stepena tajnosti moraće da imaju odobrenje, koje im u nekim slučajevima može biti i uskraćeno. A neke situacije u kojima bi to moglo da im bude uskraćeno deluju zaista uznemiravajuće. Kako zaštitnik građana ili poverenik za
informacije mogu izvršiti obavezu da štite ljudska prava ako im npr. neko može uskratiti mogućnost da provere da li se prema građanima primenjuju nedozvoljene metode ili postupci, tortura ili neovlašćeno prisluškivanje? Konačno, neshvatljivo je da Predlog potpuno ignoriše pitanje insajdera, ljudi koji su zbog zaštite javnog interesa došli u sukob sa formalnim pravilima o čuvanju tajni.
Koji će sve podaci moći da se svrstaju kao tajne?
- Načelno, krug tih informacija je utvrđen na korektan način, onako kako se to radi u većini savremenih zemalja. Bar u načelu, kao tajna bi mogli da se tretiraju podaci koji se odnose na bezbednost, odbranu i na međunarodne odnose. Ali ništa ne garantuje da će zaista biti tako. Akcenat je na „principu" da kreatori tajni kontrolišu „sami sebe", a rešenja po kome bi ih „eksterno" kontrolisala jedna stručna služba nikako ne mogu dati efekte. Stručna služba nije državni organ i nema i ne može imati nadzorna, inspekcijska ovlašćenja koja su za ozbiljnu kontrolu neophodna.
Ima li zakon dobrih rešenja?
- Valjda ima, ali ih bar ja nisam uspeo pronaći, možda pod impresijom velike količine loših rešenja.
Koje su sada informacije tajne, a ne bi smele da budu. Navedite neke primere. Šta bi Vlada i država morale obavezno da objavljuju kao javne podatke?
- To je, nažalost, tačno i mi to ne znamo. Prečesto se iza „tajne" kriju podaci koji to ne samo ne zaslužuju nego koji to nikako ne bi smeli biti, jer prikrivaju stvari kao što su nesposobnost, odsustvo rezultata, zloupotrebe, pa čak i kriminal i korupciju. Demokratska vlast mora da nastoji da javnosti pruži što je moguće više informacija o svom radu, a pogotovo informacija o raspolaganju javnim novcem i resursima. To treba da čini i na proaktivnoj osnovi, objavljujući informacije i bez čekanja da ih neko zatraži.
Zašto se imovinske karte funkcionera ne učine javnim podatkom?
- Što se imovinskih karata funkcionera tiče, po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije one će od 1. januara naredne godine biti dostupne javnosti.
Šta znači ako se donosi zakon koji više služi da se sakriju podaci nego da se otkriju?
- Zakoni kojima se bespotrebno ograničava legitimno pravo javnosti da zna mogu biti samo štetni. To pogotovo važi za zemlje koje su, kao naša, suočene sa velikim problemima korupcije i nepoverenja u institucije vlasti.
