Izvor: "Blic"
Borba protiv korupcije, demokratska kontrola javnosti, transparentnost rada vlasti, jačanje nezavisnih kontrolnih institucija, to su ideje koje su našle mesto u manje više svim našim strateškim i akcionim programskim dokumentima. Veoma važnim ih smatra i velika većina građana, a i njihovo ostvarivanje predstavlja bitan element približavanja naše zemlje EU.
Sa stanovišta tih „opredeljenja", nekoliko zakona koji su, u samo mesec ili dva ovog leta stigli u Skupštinu Srbije, zaista su vrlo zanimljivi. Izmene Zakona o informisanju izazvale su veliku gužvu. Ipak, i posle niza popravki, za prestupe i prekršaje novinara i medija predviđaju kazne koje su ne samo veće od opšteg zakonom utvrđenog maksimuma za tu vrstu delikata, nego su čak veće i od onih zaprećenih za krivična dela.
Predložen je i Zakon o budžetskom sistemu. Bar po jednoj stvari konkuriše za Ginisovu knjigu rekorda, autori su „uspeli" da, u zakonu od čak 113 članova, ni jednom ne pomenu reč - javnost. Neverovatno, zar ne?
Predložene su i izmene KZ-a. Predviđene su znatno oštrije kazne za ugrožavanje sigurnosti državnih funkcionera. „Zaštićen" je izuzetno širok krug, i zato „bode oči" što su izostavljeni samo lideri nezavisnih kontrolnih institucija. Indikativno zar ne, bez obzira na vrednost i opravdanost ovakve zaštite.
Na kraju, predložen je i Zakon o tajnosti podataka. Glavna mu je „specifičnost" da ne nudi nikakav nov, efikasan kontrolni mehanizam, ali da ograničava nadležnosti nadzornih kontrolnih tela i to na način koji je bez presedana u svetu. Povereniku za informacije i Zaštitniku građana, koji su do sada ex lege imali slobodan pristup svim informacijama potrebnim za vršenje funkcije, ubuduće će za to trebati odobrenje. A „kad zatreba" će „nadzirani" moći i da suspenduju njihova ovlašćenja. Verovali ili ne predviđena je čak i situacija u kojoj „strukture" štite građane od Zaštitnika građana.
Zar neko misli da je ovakvim predlozima moguće realizovati navedena opredeljenja?
