Izvor: "Blic"
Posle bure koju je u javnosti podigao predlog zakona o tajnosti podataka, i kritika koje su na taj predlog izneli Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, i Saša Janković, republički ombudsman, i obećanja Ministarstva pravde da će ga izmeniti, Vlada Srbije je poslala u skupštinsku proceduru predlog zakona - bez i jedne jedine izmene.Sve izmene koje su plod kritika stručne javnosti - počevši od ograničenja ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana da pristupe tajnim podacima, pa do kontrole rada tajnih službi, biće, kako nas uveravaju, podnete Skupštini u obliku amandmana.
Iako je već postalo praksa da Vlada Srbije menja zakone tako što uz predloge zakona dostavlja svoje amandmane, uočljivo je da takav način ostavlja sebi mogućnost da u Skupštini Srbije zaustavi one amandmane koje ne želi, ali ih predlaže zbog pritiska javnosti. Kada amandmani uđu u skupštinsku proceduru, sve je stvar političke volje, pa uvek postoji mogućnost da određena poslanička grupa vladajuće koalicije odluči da ne glasa za njih.
Predlog zakona o tajnosti podataka predviđao je da za svaki pristup bilo kom poverljivom dokumentu povereniku za informacije i ombudsmanu treba odobrenje nadležnih - Narodne skupštine, Vlade ili Saveta za nacionalnu bezbednost, čime je praktično onemogućena zaštita sloboda i prava građana za koju su zaduženi poverenik i ombudsman.
Ministarstvo pravde je puštanjem takvog zakonskog predloga u skupštinsku proceduru izazvalo veliko negodovanje stručne javnosti, posle čega je otvorena javna rasprava i zatraženo ekspertsko mišljenje Saveta Evrope, koje do juče nije obelodanjeno.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za „Blic" da pretpostavlja da će, ukoliko je Vlada predložila amandmane uz predlog zakona, ti amandmani biti usvojeni.
On dodaje da je velika letošnja gužva oko predloga zakona o tajnama, koja je započela njegovim kritikama i kritikama ombudsmana, za naše prilike okončana neuobičajenom izjavom spremnosti Ministarstva pravde da prihvati argumentovane kritike, te da u skladu sa tim zakon popravi. Šabić, međutim, napominje da bi bilo lepo da javnost sazna i to kakva je sadržina mišljenja koje je dao Savet Evrope.
- Budući da je Ministarstvo pravde već javno ispoljilo spremnost da sve glavne kritike prihvati, ovo mišljenje eksperata Saveta Evrope, u konkretnom slučaju, nema toliki praktični značaj koji bi inače imalo, ali je njegov principijelni značaj veoma velik. Naime, kritike na račun ovog zakona nisu bile samo moje, već i Saše Jankovića, zaštitnika građana, kao i drugih, praktično nepodeljene stručne javnosti. To što ih je, ubeđen sam, potvrdilo i ekspertsko mišljenje Saveta Evrope, još je jedno upozorenje da je neophodno da se u kreiranju novih zakona vladin aparat mnogo više oslanja na doprinos koji može dati naša stručna javnost - ističe Šabić.
On dodaje da se to, nažalost, događa retko zbog čega snosimo brojne štetne posledice i podseća na slučaj sa Zakonom o informisanju koji će epilog dobiti na Ustavnom sudu i koji je dobio najviše publiciteta, ali svakako nije izolovan slučaj.
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže za „Blic" da je, nakon javne rasprave, Radna grupa za izradu zakona usaglasila mišljenje sa stavovima nezavisnih organa da iz postojećeg predloga budu izbrisana sva ograničenja koja su se odnosila na pristup podacima označenim kao poverljivi. On, međutim, dodaje, da „nema potrebe da se zakon povlači iz procedure".
- Amandmanima se predviđa dostupnost tajnim podacima za sve državne organe, uključujući poverenika za informacije od javnog značaja, ombudsmana, revizore, Agenciju za borbu protiv korupcije, kao i guvernera Narodne banke Srbije - navodi Homen.
On dalje objašnjava da se postavlja pitanje nadležnosti institucija ukoliko se odbije nečiji zahtev za pristup informacijama. Prema njegovim rečima, obezbeđena je sudska zaštita od odluke bilo koje službe bezbednosti koja odbije da dostavi traženu informaciju. Zainteresovana strana, kako dodaje, može uložiti žalbu Ministarstvu pravde kao drugostepenom organu, a protiv odluke ovog ministarstva može povesti upravni spor.
- Izmenama i dopunama zakona utvrđena je još jedna kontrola rada službi bezbednosti, da Ministarstvo pravde ima nadležnost da kontroliše primenu zakona, kao i da proverava sve službe da li su osnovano stavile oznaku poverljivosti. Na osnovu te kontrole Ministarstvo može da daje nalog službama da se ta oznaka skine - kaže Homen.
On je istakao da je Ministarstvo pravde takođe dužno da o svim aktivnostima podnosi izveštaj skupštinskom Odboru za odbranu i bezbednost.
Homen objašnjava da je Radna grupa za izradu zakona zatražila ekspertsko mišljenje SE, kao što uvek radi kada je postoji spor oko predloženog zakona, i da je sve dobijene sugestije prihvatilo.
- Mišljenje Saveta Evrope bilo je da svima treba obezbediti podjednako pravo na uvid u poverljive informacije - kaže Homen.
|
Sporne odredbe predloga zakona o tajnosti podataka |
