Izvor: Blic
Reakcija na izjavu prvog čoveka tajne službe
Ombudsman najavljuje prvu kontrolu BIA krajem januara. Mesarović: Visoki savet nije ni pismeno ni usmeno od BIA zatražio niti dao nalog ni BIA ni MUP da dostave bilo kakve podatke
T. N. Đaković
Bezbednosno-informativna agencija nije imala nalog Visokog saveta sudstva za prikupljanje podataka o sudijama pri reizboru - rekla je za „Blic“ Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta pravosuđa, nakon objašnjenja Saše Vukadinovića, direktora BIA, da agencija prikuplja podatke o licima od posebnog značaja za državu, a da podaci o predstavnicima pravosudnih organa kojima raspolaže nisu zloupotrebljeni i nisu dospeli u ruke neovlašćenih lica.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kaže da je ovaj akt BIA neustavan i da agencija nema ustavna ovlašćenja za to. Saša Janković, ombudsman, najavio je prvu kontrolu BIA krajem januara, kroz koju će razmatrati i ovo pitanje.
- Visoki savet nije ni pismeno ni usmeno od BIA zatražio niti dao nalog ni BIA ni MUP da dostave podatke o sudijama. Za to nemamo zakonsko ovlašćenje. Zna se po čijem zahtevu se primenjuju mere prisluškivanja i praćenja, to ne može biti po nalogu Visokog saveta jer je to potpuno neovlašćeno. Ne možemo mi da damo nalog, to bi značilo da smo u toku izbora sudija vršili krivična dela. Iz medija sam saznala da se direktor BIA izjasnio da je davao podatke na zahtev Ministarstva pravde, ali je jasno da to nije tražila ministarka pravde koja je član Visokog saveta sudstva po položaju - kaže Mesarovićeva.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da nijednim zakonom nije predviđen osnov za upotrebu podataka BIA u reizboru nosilaca pravosudnih funkcija.
- S pravnog aspekta situacija je sasvim jasna na ustavnom nivou. Po Ustavu, svaka obrada podataka o ličnosti može se vršiti samo po osnovu koji je utvrđen zakonom, a ne i nekim drugim aktima niže pravne snage. Koliko je meni poznato, nijednim zakonom nije predviđen izričit osnov za upotrebu podataka BIA u postupku reizbora nosilaca pravosudnih funkcija - naveo je Šabić. On je podvukao da mu, nezavisno od pitanja ustavnosti takvog akta, nije poznato da postoji podzakonski propis koji bi na eksplicitan način omogućavao korišćenje podataka BIA u postupku reizbora. Takođe je dodao da nakon što su krajem godine brojni mediji preneli izjavu ministarke pravde Snežane Malović da su korišćeni podaci BIA u reizboru, odmah je reagovao i razgovarao sa ministarkom. Ona mu je tada, kako je naveo za „Blic“, „pružila uveravanja da ta vest nije tačna, da je reč o pogrešnoj interpretaciji njene izjave, odnosno da podaci BIA nisu korišćeni“.
Šabić kaže da nije isključeno da će to pitanje biti otvoreno na formalan način u njegovoj kancelariji, pošto su neke žalbe već javno najavljene. Saša Janković, obudsman, zaštitnik građana, kaže da apsolutno pomno prati dešavanja sa reizborom sudija, kao i da ima puno poverenje u korake koje preduzima nadležni organ za zaštitu podataka o ličnosti - Rodoljub Šabić, kao i da je u dnevnom kontaktu s njim.
- Mnoga pitanja su u stručnoj i široj javnosti pokrenuta reizborom sudija. Jedno od njih - da li je BIA postupala, odnosno da li su korišćeni njeni podaci u reizboru sudija - tiče se u prvom redu ustavnih i zakonskih odredaba o zaštiti ličnih podataka. Ako bi se desilo da su lični podaci prikupljani i obrađivani bez zakonskog osnova, to bi se onda ticalo i poštovanja i ostvarivanja drugih zagarantovanih prava kandidata za sudijske i tužilačke funkcije - navodi Janković.
On dodaje da poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ima sva ovlašćenja da takvu obradu podataka, ako je postojala, sankcioniše, a za kršenje drugih prava koje bi bilo rezultat eventualnog nezakonitog prikupljanja i obrade podataka o ličnosti, kao što je povreda prava na rad, na raspolaganju su druge institucije, a ako je potrebno i zaštitnik građana - navodi Janković.
On najavljuje da će poverenik, ako mu budu upućene pritužbe koje su javno najavljivane, sigurno proveriti da li je bilo zakonskog osnova za preduzimanje mere od strane BIA i da li su prekršena prava sudija, te da li su podaci o njima prikupljani i korišćeni u skladu sa zakonom.
- To će ispitati poverenik, ali će to takođe biti i jedna od tema za moju kontrolnu posetu BIA krajem meseca - striktan je Janković.
Da li ima mehanizme provere ili će samo verovati na reč direktoru BIA?
Ombudsman kaže da je kao zaštitnik građana ovlašćen da izvrši uvid u sve činjenice i podatke da bi doneo procenu o pravilnosti rada bez obzira na stepen tajnosti.
- Nikome se u kontroli ne veruje na reč, to onda nije kontrola. Kontrola nije pitanje poverenja ili nepoverenja, već je dužnost onog koji kontroliše da utvrdi činjenice, a dužnost kontrolisanog je da ih prezentuje, tu nema sujete. Samo tako građani mogu znati da ih neko, ko nije odgovoran izvršnoj vlasti, štiti od zloupotreba čak i u situacijama u kojima se mora obezbediti tajnost - navodi on.
Antrfile : Janković: Obratio sam se i predsedniku
- Po slovu zakona oštre kazne su predviđene za nezakonitu obradu podataka. Odgovornost će, ako postoji, sigurno biti utvrđena, a javnost obaveštena. Pitanje načina izbora sudija je krucijalno pitanje za državu, javnost i građane Srbije. O tom pitanju razgovarao sam sa predsednicom Društva sudija Srbije Draganom Boljević, ali i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji takođe insistira na tome da se moraju ispitati žalbe onih koji smatraju da su im prava u postupku izbora prekršena. To će, ako bude trebalo, raditi i zaštitnik građana - kaže Saša Janković.
