Izvor: Danas
Rodoljub Šabić
REAGOVANjE
Obraćam Vam se u vezi sa tekstom g-dina Zorana B. Lazarevića, advokata i punomoćnika Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, pod nazivom „Ozbiljna nota potcenjivanja prava“, objavljenim u Vašem listu 12. 02. 2010. godine.
Osvrćući se na moj članak „Torlak i Batut uskraćuju informacije od javnog značaja“ objavljenim u Danasu 15. 01. 2010, g-din Lazarević nalazi da je prilika da se „gospodin poverenik podseti da po predmetnom zakonu (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) ne postoji samo pravo na informaciju već i pravo na uskraćivanje informacije i da upravo on, i, naglašavam opet, sud iza njega, ceni koje od ova dva prava uživa zaštitu u svakom konkretnom slučaju.“
G-din Lazarević, uz to, obaveštava javnost i da: „ukoliko gospodin poverenik ne pravi takvu razliku, Institut je pravi - jedno je javno preispitivanje sprovedenog postupka izbora dobavljača i sadržine ugovora (što je pitanje zakonitosti sprovedenog postupka), a nešto sasvim drugo je pitanje navodnog „ugrožavanja odnosno zaštite zdravlja stanovništva“. Zato je uzaludan svaki pokušaj da se zakonitost postupanja prilikom izbora ponuđača ili zaključenja ugovora izjednači sa „zdravljem stanovništva“.“
G-din Lazarević me podseća i na to da Poverenik po članu 35. stav 1. tačka 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama ima ovlašćenje da rešenjem odluči o žalbi svakog lica za koje smatra da su mu povređene obaveze po navedenom zakonu, pa kaže: „Poverenik, međutim, umesto da iskoristi svoje navedeno zakonsko ovlašćenje, što do sada nije učinio, otvara javnu raspravu ... o postupanju ovog instituta i grubo ga i potpuno neumesno kvalifikuje „antologijskim“, odnosno kao „biser“, ... što sadrži ozbiljnu notu potcenjivanja prava i pravnog stava ovog Instituta ...“
G-din Lazarević se uz to, u većem delu, preko polovine teksta, bavi prezentiranjem niza informacija o poziciji i načinu rada Instituta „Batut“ u procesu javnih nabavki, o njegovim relacijama sa RZZO ili Institutom „Torlak“, pruža uveravanja da je ugovor o nabavci vakcina sa Institutom „Torlak“ zaključen u svemu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, da u njemu ne postoji nikakvo odstupanje od raspisanog javnog tendera itd, itd.
Tim, većim delom teksta, ne moram da se bavim, čitaoci mogu sami da procene vrednost tih navoda i uveravanja. Ali sam u obavezi da odgovorim na navode koji „govore“ da Poverenik, eto, „ne zna“ stvari koje bi morao znati, da „ne pravi razlike“ koje bi morao praviti, a pogotovo, da „grubo i neumesno kvalifikuje“ određene stavove, što „sadrži ozbiljnu notu potcenjivanja prava“.
Što se tiče „prava na uskraćivanje informacija“, koje g-din Lazarević spominje, ono ne postoji. Postoji samo pravo na informaciju i mogućnost da to pravo bude ograničeno odnosno uskraćeno. Ali, samo, kako to lepo stoji u čl. 8. Zakona: „ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu.“ Dakle, ograničavanje jeste moguće, ali samo izuzetno i samo iz razloga utvrđenih u čl. 9., 13. i 14. Zakona. I, samo na način predviđen Zakonom, pa je organ koji odluči da uskrati informaciju, kako stoji u čl. 16.: „dužan da donose rešenje o odbijanju zahteva, da rešenje pismeno obrazloži i u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti.“ Institut „Batut“ se nije pozvao ni na jedan od razloga predviđenih zakonom, niti je doneo rešenje koje je bio dužan doneti.
I naravno, da sam iskoristio ovlašćenje na koje me g-din Lazarević nepotrebno podseća, i doneo rešenje kojim sam naložio Institutu „Batut“ da tražiocu stavi na raspolaganje tražene informacije. To rešenje je, po zakonu, konačno i obavezujuće. Da li će „pravni stav“ Instituta „Batut“ biti da to za njih ne važi, tek ćemo videti.
Zašto se g-din Lazarević upušta u lamentiranje na temu razlikovanja javnog preispitivanja i zakonitosti sprovedenog postupka javne nabavke i sadržinu ugovora s jedne, i ugrožavanja odnosno zaštite zdravlja stanovništva, s druge strane, ne razumem. Ja se time ni u tekstu u Danasu, ni inače, uopšte nisam bavio. Bavio sam se samo pravom tražioca da ugovor, odnosno kako stoji u čl. 2. Zakona: „informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, nastalu u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržanu u određenom dokumentu“, dobije. U tom kontekstu, za Poverenika, nije bitna konkretna sadržina, pa ni eventualna nezakonitost predmetnog ugovora.
I konačno, stižemo do glavne „optužbe“, do navodnog grubog i potpuno neumesnog kvalifikovanja „pravnog stava“ Instituta „Batut“. Da podsetim o čemu se radi i da prepustim čitaocima da sami procene osnovanost optužbe. Dakle, Institut „Batut“ je uskratio tražiocu informacije ugovor o vakcini, ne pozvavši se ni na jednu od relevantnih odredbi Zakona, i ne donevši rešenje o odbijanju zahteva. Samo je neformalnim pismom u kome nije moguće prepoznati nekakav pravni stav, obavestio tražioca: „...da se informacije sadržane u ugovoru ne odnose na ugrožavanje niti zaštitu zdravlja stanovništva..., niti su takve prirode da postoji opravdan interes javnosti da zna za iste.“
Je li pogrešno ovakav odgovor oceniti kao „antologijski“? Šta drugo reći za tvdnju da se informacije iz ugovora o nabavci vakcine „ne odnose na zaštitu zdravlja stanovništva“ ili da informacije o nabavci bilo čega na šta se troše milijarde dinara javnog novca, „nisu takve prirode da postoji opravdan interes javnosti da zna za iste“? A kao poznavalac naše prebogate „riznice“ raznoraznih „opravdanja“ za ograničavanje prava javnosti, ocenio sam da je, i za njene uslove, odgovor redak „biser“. Kao što sam mogao reći i - da sadrži ozbiljnu notu potcenjivanja zdrave pameti građana ove zemlje.
Izvor: „Danas“, 12 02 2010. godine
OZBILjNA NOTA POTCENjIVANjA PRAVA
Odgovor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću
Obraćam vam se u vezi sa člankom „Torlak i Batut uskraćuju informacije od javnog značaja“, objavljenim 15. januara 2010. u vašem časopisu.
Prema čl. 35 st. 1 tač. 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poverenik ima ovlašćenje da rešenjem odluči o žalbi svakog lica koje smatra da su povređene obaveze po navedenom zakonu. Poverenik, međutim, umesto da iskoristi svoje navedeno zakonsko ovlašćenje, što do sada nije učinio, otvara javnu raspravu preko vašeg časopisa o postupanju ovog instituta i grubo ga i potpuno neumesno kvalifikuje „antologijskim“, odnosno kao „biser“, što nesumnjivo znači „presuđenje pre suđenja“ i što sadrži ozbiljnu notu potcenjivanja prava i pravnog stava ovog Instituta po istom zakonu koji gospodin poverenik treba i da štiti i da primenjuje.
Prilika je zato da se gospodin poverenik podseti da po predmetnom zakonu ne postoji samo pravo na informaciju već i pravo na uskraćivanje informacije i da upravo on, i, naglašavam opet, sud iza njega, ceni koje od ova dva prava uživa zaštitu u svakom konkretnom slučaju.
Pri svemu navedenom, ukoliko gospodin poverenik ne pravi takvu razliku, Institut je pravi - jedno je javno preispitivanje sprovedenog postupka izbora dobavljača i sadržine ugovora (što je pitanje zakonitosti sprovedenog postupka), a nešto sasvim drugo je pitanje navodnog „ugrožavanja odnosno zaštite zdravlja stanovništva“. Zato je uzaludan svaki pokušaj da se zakonitost postupanja prilikom izbora ponuđača ili zaključenja ugovora izjednači sa „zdravljem stanovništva“. I zato je krajnje neumesno i može se shvatiti samo kao nedobronamerno stavljanje čitave ove priče u ram „lažiranja svetske
pandemije“ i „virusa AH1N1“.
Radi potpunog informisanja javnosti, u ime svog vlastodavca ističem i sledeće:- Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ima, shodno čl. 74-76 Pravilnika o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknada za njihov rad za 2009. god. („Službeni glasnik RS“ br. 6 i 24/2009), obavezu da utvrdi objedinjeni plan imunizacije i da u cilju realizacije istog zaključi ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RZZO) o obezbeđenju centralizovanog snabdevanja vakcinama i imunobiološkim preparatima.
- Prema čl. 2 ugovora sa RZZO ovaj Institut ima obavezu da zaključi ugovore o kupovini vakcina sa ponuđačem koga je izabrao RZZO po sprovedenom postupku javne nabavke i, shodno čl. 6, po cenama koje utvrdi RZZO. Najzad, shodno čl. 2 tog ugovora, ovaj Institut preduzima sve prethodno navedene radnje u svoje ime, ali samo za račun RZZO.
- Ugovor o nabavci vakcina sa Institutom „Torlak“ je zaključen u svemu u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke i donetom odlukom RZZO u pogledu količine i cena pojedinih stavki i to samo za 2009. godinu, a sve kako je to definisano u čl. 1.
- U tom ugovoru ne postoji nikakvo odstupanje od raspisanog javnog tendera i donete odluke po istom ni u pogledu količine, ni u pogledu cene ni u pogledu perioda za koji se nabavka ugovara.
- Odredbom čl. 10 tog ugovora predviđeno je da ugovor važi tri godine, ali se ta odredba, ako se ugovor posmatra sistemski (a pravnici znaju ili bi trebalo da znaju šta znači „sistemsko tumačenje“) zajedno sa odredbama čl. 1, odnosi samo na količinu vakcina ugovorenu u čl. 1 koja eventualno ne bude isporučena ili za kojom ne bude bilo potrebe do kraja 2009. godine.
- Ne postoji apsolutno nikakva mogućnost nastanka bilo kakve štete po ovom ugovoru jer ugovarači nisu ugovorili nabavku vakcina za naredne godine niti su ugovorili bilo kakvu cenu mimo donete odluke po tenderu, a pogotovu ne za period koji nije ni bio predmet ugovaranja.
- Ne postoji mogućnost nastanka bilo kakve štete po ovom ugovoru i stoga što se cene lekova, pa i vakcina utvrđuju Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
- Aneksom ugovora od 24.9.2009. godine (dakle, pre nego što ste pokazali interes za ovo pitanje) ugovorena je cena iz osnovnog ugovora već bila smanjena sporazumno.
Iz svega navedenog proističe da Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“:
- ima podzakonskim propisom utvrđene obaveze u postupku nabavke vakcina,
- ne raspolaže svojim sredstvima za nabavku vakcina,
- ne sprovodi postupak javne nabavke,
- ne utvrđuje tekst ugovora,
- ne zaključuje ugovor u svoje ime i za svoj račun,
- nema ovlašćenje da utvrđuje cene vakcina jer to radi Vlada i te se cene neposredno primenjuju i već su umanjene po spornom ugovoru, te
- nema ovlašćenja da mimo sprovedenog postupka javne nabavke, utvrđenih cena, donete odluke o izboru ponuđača i drugih utvrđenih elemenata ugovora na bilo koji način utiče na navedeno, preispituje bilo čiji rad ili menja već donete odluke u prethodno sprovedenom postupku kod RZZO.
Zoran B. Lazarević, advokat iz Beograda i punomoćnik Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
