POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

Izvor: „Blic“

gost komentator

Rodoljub Šabić poverenik za informacije

Prekršajne prijave koje je DRI nedavno podnela protiv grupe bivših i aktuelnih funkcionera, još jednom su podsetile na mogućnost da eventualni počinioci nekih kažnjivih dela ne snose zakonom predviđene sankcije, zbog nastupanja zastarelosti.

Naravno, zastarelost kao institut kaznenog prava na osnovu koje, usled proteka vremenskog roka predviđenog zakonom, država gubi pravo na gonjenje ili na izvršenje kazne izrečene izvršiocu određenog kažnjivog dela, postoji u pravnim porecima praktično svih zemalja. Zato, mogućnost nastupanja zastarelosti, sama po sebi, nije nikakva naša specifičnost.

Ali jedna stvar u vezi sa njom, na žalost, jeste naša specifičnost. Manje više sve zemlje vode računa o tome kako utvrđuju uslove za nastupanje zastarelosti, imajući pri tome, pre svega, u vidu kadrovske, organizacione i procesne resurse sopstvenog državnog mehanizma za gonjenje i kažnjavanje prekršioca zakona. Vode, dakle, itekako računa da se institut zastarelosti nipošto ne pretvori u instrument robusnog izbegavanja odgovornosti. A činjenice govore da mi o tome malo, gotovo uopšte ne vodimo računa. I pre slučaja DRI i pored upozorenja građana i medija, civilnog sektora, Poverenika za informacije, Uprave za javne nabavke i drugih, zastarevale su bukvalno hiljade prekršaja iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o finansiranju političkih stranaka... , a sankcionisan samo simboličan broj.

Ako je već godinama očigledno da su uz preopterećenost prekršajnih organa, nespremnost za upuštanje u rad na tim „delikatnim“ predmetima i sl. i kratki rokovi nastupanja zastarelosti jedan od važnijih razloga zbog kojih izostaje odgovornost „moćnih“, moralo bi biti nesporno i da se ti rokovi moraju menjati. Prosto, mora biti pravilo da se za kršenje zakona snose zaslužene konsekvence, a mogućnost da se izbegnu samo izuzetak a ne obrnuto, pogotovo ako je reč o prekršiocima koji su birani i plaćeni upravo za to da obezbede primenu zakona.

 

 

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...