Izvor: „Dnevnik“
REAGOVANjE
Poverenik za informacije odgovara na optužbe iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava
“Državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja-Hajnrih iznela je niz nekompetentnih i neargumentovanih ocena i očiglednih neistina, u intervjuu koji je objavio ’Dnevnik’ 2. aprila”, tvrdi generalni sekretar Poverenika za informacije od javnog značaja Marinko Radić u dopisu našem listu.
On je, između ostalog, odbacio kao apsurdnu opasku državne sekretarke da se poverenik Rodoljub Šabić, pre no što je javno izneo svoje zamerke na račun upisa u poseban birački spisak, nije obraćao Ministarstvu. Radić objaš njava da je Poverenik potpuno samostalan i, u vršenju dužnosti, nezavistan državni organ. „Pokušaj da se vršenje bilo kojeg ovlašćenja Poverenika veže za prethodno obraćanje Ministarstvu, jeste apsurdan i govori ili o nepoznavanju sadržine zakona ili o nečem još gorem”, ukazuje generalni sekretar Poverenika.
Radić je demantovao i navode Aniko MuškinjaHajnrih koji se odnose na ugovoreni sastanak sa Poverenikom, a na kojem se Šabić nije pojavio. „Ona, međutim, ne kaže da se Šabić nije pojavio, kao što se nije pojavio ni Čiplić, jer to nije bilo ni dogovoreno”, objašnjava generalni sekretar Poverenika. Po njegovim rečima, na tom sastanku je prezentovana žalba koja je stigla povodom upisa u birački spisak pripadnika mađarske nacionalne manjine, a
Radić tvrdi da je upravo Aniko Muškinja-Hajnrih lično prevodila na srpski sadržinu nekih dokumenata napisanih na mađarskom jeziku. On kaže da se u toj žalbi govorilo i o prethodnom obraćanju Ministarstvu, a koje tim povodom ništa nije preduzelo.
Radić, nadalje, navodi da su povod za oglašavanje Poverenika bile su vesti objavljene u više medija, a koje su govorile o upisu većeg broja lica, bez njihovog znanja, u poseban birački spisak. Radić kaže kako je teško shvatljivo da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava te vesti nije registrovalo ni na njih reagovalo. “Poverenik je ocenio da bi tako nešto predstavljalo izuzetno težak oblik povrede ljudskih prava i pozvao je nadležne organe da u okviru svoje nadležnosti, utvrde relevantne činjenice”, kaže Radić i dodaje da je neshvatljiva lakoća sa kojom mogućnost upisa u PBS, i to bez znanja i volje građana, državna sekretarka relativizuje rečima „da bi bilo veoma opasno, i u slučaju da se utvrdi nekoliko propusta, dovesti u pitanje validnost upisa u PBS”...
“Bojim se da je propusta znatno više, a niko, a pogotovo državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ne bi smeo zaboravljati da bi i svaki pojedinač ni slučaj mogao predstavljati krivično delo iz člana 146. KZ-a”, zaključuje u svom dopisu generalni sekretar Poverenika za informacije od javnog značaja.
OZBILjAN POSAO NE TRPI PAUŠALNE OCENE
Upis u posebne biračke spiskove (PBS) nacionalnih manjina nastavljen je nakon što je 9. marta napravljen presek koji je pokazao da će na direktne izbore za nacionalne savete ići sve manjinske nacionalne zajednice u Srbiji osim Hrvata, Slovenaca i Makedonaca. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava polako dobija liste za izbore koji će se održati 16. juna, ali u javnosti se povremeno pojavljuju informacije koje bi taj proces mogle pokvariti. Tako je, recimo, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u nekoliko navrata upozoravao na nepravilnosti prilikom formiranja PBS-a. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja-Hajnrih, s druge strane, za „Dnevnik“ kaže da je Šabić u nekoliko navrata izdavao saopštenja neodređene sadržine, a da o eventualnim konkretnim pritužbama ili predstavkama nije obaveštavo Ministarstvo, pa je ostalo nejasno o kakvim se, konkretno, slučajevima radi.
– Poverenik se jednom obratio Ministarstvu, dopisom od 28. decembra 2009. godine, navodeći da mu se izvestan broj građana obratio, ukazujući na moguće kršenje odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – izjavila je Aniko MuškinjaHajnrih za naš list.
O čemu se konkretno radilo?
– Pritužbe su bile u vezi s podnošenjem zahteva za upis u poseban birački spisak, koji je Nacionalni savet Nemaca iz Novog Sada otpočeo preko svojih članova... Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je od Nacionalnog saveta Nemaca zatražilo i dobilo izjašnjenje o navodima poverenika. Predsednik nemačkog nacionalnog saveta obavestio nas je, naime, da su nepravilnosti, po nalogu poverenika, otklonjene.Kao državni sekretar, lično sam želela da se konsultujem s poverenikom, pa je zakazan razgovor na koji sam otišla zajedno s pomoć nikom ministra zaduž enim za sektor koji se bavi pitanjima u vezi s nacionalnim manjinama. Šabić se, međutim, nije pojavio na sastanku, pa smo razgovarali s generalnim sekretarom službe. Tu smo saznali da se, a povodom upisa u poseban birački spisak, povereniku zapravo obratilo samo jedno lice, koje je ukazalo na problem u vezi s upisom u spisak pripadnika nemačke nacionalne manjine.
Zbog čega između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i poverenika za informacije od javnog značaja nema saradnje po pitanju pritužbi građana na upis u posebne birač ke spiskove?
– Ministarstvu za ljudska i manjinska prava nije poznato o kakvim se pritužbama radi, osim one koja je napred opisana. Poverenik se pre izdavanja saopš tenja nije obraćao Ministarstvu, pa se takvo njegovo istupanje nikako ne može dovesti u vezu s njegovim zakonskim ovlašćenjima. Mislimo da je vrlo neprimereno izdavati saopš tenja na osnovu neproverenih informacija, služeći se neodređenim pojmovima kao što je „izvestan broj“, „veći broj“ i slično, budući da se radi o, za pripadnike nacionalnih manjina, vrlo značajnoj akivnosti. Pripadnici nacionalnih manjina koji se upisuju u poseban birački spisak su punoletni građani s opštim biračkim pravom, pa je nezamislivo da se upisuju bez znanja ili protivno svojoj volji, tim pre što o upisu dobijaju rešenja s poukom o pravnom leku, a imaju i mogućnost nesmetanog ispisivanja s posebnog biračkog spiska iz razloga koji se čak i ne moraju obrazlagati. Ponavljam, bilo bi veoma opasno, i u slučaju da se utvrdi nekoliko propusta, dovesti u pitanje validnost upisa u PBS blizu 400.000 pripadnika nacionalnih manjina, koji su samim činom upisa izrazili volju da svoj nacionalni savet biraju na neposredan način, i stoga moguće propuste ne treba dovoditi u vezu s eventualnom zloupotrebom.
Kada se završe ovogodišnji izbori za nacionalne savete, hoće li vaše ministarstvo sumirati eventualne zakonske manjkavosti i propuste u tom procesu i ispraviti ih izmenom zakona?
– To se podrazumeva. Osim toga, u naredne četiri godine pokazaće se i efikasnost ostalih odredbi Zakona, pre svega onih koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta. U slučaju da se ukaže potreba za tim, Ministarstvo će biti predlagač izmena i dopuna Zakona jer je interes svih nas da pripadnici nacionalnih manjina ostvare najveći mogući stepen kulturne autonomije, odnosno manjinske samouprave, a jedan od uslova za to je i odgovarajuća pravna regulativa.
Presek u upisu u posebne biračke spiskove je napravljen i nacionalne manjine se spremaju za izbore za nacionalne savete. Ima li do sada već prijavljenih lista?
– Nakon što su 11. marta 2010. godine raspisani neposredni izbori za pripadnike 16 nacionalnih zajednica, i objavljena odluka o sazivanju elektorske skupštine za pripadnike tri nacionalne zajednice, nastavio se proces koji propisuje Zakon. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je na osnovu podnetih zahteva izdalo 14 ovlašćenja za prikupljanje potpisa za podršku izbornoj listi, i do sada su proglašene tri. Izdato je ukupno 173 ovlašćenja za prikupljanje potpisa birača za podrš ku kandidaturi za elektore. Ovlašćenje je do sada dobilo 117 pripadnika hrvatske nacionalne manjine, 44 pripadnika makedonske nacionalne manjine i 12 pripadnika slovenačke nacionalne manjine.
