Izvor: „Politika“
Vlada je juče izmenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama, po hitnom postupku, povereniku Rodoljubu Šabiću dala ovlašćenje da propisuje novčane kazne onima koji skrivaju informacije.
„Pre dvadesetak dana imao sam razgovor sa premijerom Cvetkovićem o problemima u primeni zakona, posebno o onim za koje je odgovorna Vlada. Jedna od bitnijih stvari koje su bile dogovorene bilo je to da će Vlada, bez odlaganja, donošenjem bilo posebne uredbe bilo predlogom za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama obezbediti bolje pretpostavke za prinudno izvršenje rešenja poverenika i preduzeti konkretne korake za obezbeđenje do sada neizvršenih rešenja. Predlaganjem ovih izmena zakona Vlada zapravo potvrđuje da poštuje ono što je dogovoreno”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
Iako su po zakonu poverenikove odluke obavezujuće, on nije imao na raspolaganju baš nikakav mehanizam kojim bi mogao da obezbedi njihovo izvršenje. Zakonom je bilo predviđeno da će „u slučaju potrebe“ to činiti Vlada Srbije. „Ali, ona u praksi do sada, ni u jednom od brojnih slučajeva kada je to neko u čiju korist je poverenik doneo rešenje tražio, nije preduzela nikakvu prinudnu meru. Više puta sam upozoravao da takva situacija predstavlja stimulans za prekršioce zakona.Upozoravao sam i na to da iako broj neizvršenih rešenja poverenika u odnosu na ukupan broj onih koje je doneo predstavlja samo mali procenat, to ne treba potcenjivati. Iza nekih informacija koje su ostale nedostupne javnosti mogle su se kriti ili su se krile i te kako ’delikatne’ informacije“, objašnjava Šabić i dodaje: „U tom kontekstu u javnosti su najviše publiciteta dobili slučajevi ’drumske mafije’ u JP Putevi Srbije ili nabavka ’šarenih’ vagona od strane Železnica Srbije. Ali, izvesno bi moglo biti još dosta njih koji bi na sličan način mogli biti zanimljivi. I ranije sam, dok je to bilo državno preduzeće, upozoravao da bi rigidnost NIS-a prema javnosti, i neizvršavanje poverenikovih rešenja, mogla biti indikativna”.
Ukratko, po novom rešenju, poverenik bi, na zahtev onog u čiju korist je doneo rešenje, imao ovlašćenje da sukcesivno izriče novčane kazne, penale do iznosa od 200.000 dinara, sve dok rešenje ne bude izvršeno. Ako ni nakon toga rešenje ne bi bilo izvršeno, onda bi ga obezbeđivala Vlada, primenom sredstava prinude”, objašnjava poverenik.
